Jagodica Bobica o SuperDotu
Oni nisu obični dotovci, oni sve mogu, sve umeju i sve znaju, oni su SuperDotovci. Mogu biti u bilo koje vreme na bilo kom mestu i sve postići bez greške i nervoze, a da uz to trpe gužvu tri stalno zapitkujuća „studenta“. Ženski deo, posebno pogođen time što im oduzimamo radni prostor i stalno se premeštamo s jednog mesta na drugo, uspeo je da nas istrpi do kraja bez ijednog mrkog pogleda, uz stalnu ljubaznost i osmeh.
Kurs je počeo sporo, a završio se brzo. Predavanja su bila uvek zanimljiva, uvek nova, s jednom manom što su često brzo prolazila. A onda svako u svoj kompjuter, pa malo na pauzu u štamparski deo, malo napolje da se registruje promena vremena. Doživeli smo ovde sve od snežnih oluja do najtoplijeg sunca, a ustvari trajalo je samo pet nedelja.
Kada se sve sabere i oduzme ovo je bilo vreme novog, zanimljivog, nekad pomalo otkačenog; vreme slušanja i pričanja, učenja, rada i pauziranja; ozbiljnosti, neozbiljnosti, šala, ukusnih i neukusnih, raznih nadimaka, za svakoga po nešto; kreiranja, crtanja, traženja i pomalo pisanja; novih tehnologija, novih naziva za sve živo ( naravno, na nemačkom ), materijala, štampanja, sečenja, kaširanja, savijanja; Vreme sjajnog iskustva.
Da dodamo i malo patetike na kraj, hvala vam SuperDotovci što ste bili tako divni
p.s. Očekujte ponovnu posetu od mene, hteli ili ne...
No comments:
Post a Comment